Ostajem negdje na pola puta,

Od katedrale do korza,

Koraci jure kao propeti konji,

A srce kaska, kao list na vjetru

Otkriva neslućene visine,

 

Dobro večer kažem,

Ipak, mi se znamo,

Barem onako, uz put,

Službeno samo.

 

Da ne misli neko da

Tu nečeg ima,

Glasno se nakašljem

I pogledam nespretno na sat.

Moram da žurim, kasnim, znaš…

 

Kasnim jedino za tobom,

Kasnim kao što si ti onda zakasnila,

Ili sam ja uranio?

Nije više bitno,

Jer neki se vlakovi samo jednom propuste.

 

Kad si mlad ne biraš bitke,

Svaka je moja, a ja nisam ničiji.

Lako je tad bilo okrenuti glavu,

Puno lakše nego sad reći,

Žurim, kasnim, znaš…